ДИГИТАЛНО НАСИЉЕ – ШТА ЈЕ ТО И КАКО ГА СПРЕЧИТИ?

Коришћење друштвених мрежа о стране деце и младих представља потенцијалну опасност у више аспеката, као што су:

1. Психолошке последице:

  • Зависност: Деца и млади могу развити зависност од коришћења друштвених мрежа, што може довести до смањења стварних социјалних интеракција и смањења физичке активности.
  • Низак ниво самопоштовања: Изложеност идеализованим сликама живота других људи, посебно на платформама као што су Инстаграм и ТикТок, може довести до незадовољства сопственим изгледом или животним стилом.
  • Знаци депресије и анксиозности: Превелик фокус на онлајн везе и интеракцију може допринети осећају изолације, депресије или анксиозности.

2. Cyber bulling/Сајбербулинг:

  • Друштвене мреже могу бити места на којима се догађају различити облици насиља и агресије: вербално злостављање, ширење гласина или изоловање особе. Деца и млади, који нису још увек емоционално спремни да се суоче са таквим ситуацијама, могу доживети трауму.

3. Безбедност и приватност:

  • Лични подаци који се деле на друштвеним мрежама (попут локације, слика или других осетљивих информација) могу бити злоупотребљени. Деца и млади често нису свесни које су последице од објављивања приватних информација.
  • Опасност од превараната на интернету: Преваранти могу злоупотребити друштвене мреже за манипулацију, обмањивање и врбовање младих љуги у циљу радикализације и експлоатације.

4. Погрешан приступ информацијама:

  • На друштвеним мрежама се често шире нетачне информације. Млади који нису у потпуности развили критичко мишљење могу прихватити погрешне податке као истину.
  • Превише времена проведеног на друштвеним мрежама може довести до недостатка времена за истраживање других извора информација, што може утицати на развој младих људи.

5. Ризик од сексуалног узнемиравања:

  • Млади људи могу бити изложени сексуалном узнемиравању или манипулацији од стране непознатих људи који користе мреже као средство за контакт.

КАКО МИНИМИЗИРАТИ ОПАСНОСТИ?

  • Родитељи треба да прате активности деце на интернету, постављајући јасне границе.
  • Потребно је едуковати децу и младе о безбедности на интернету, укључујући приватност и потенцијалне опасности.
  • Охрабривати младе да раде на развоју самопоуздања које не зависи од одобравања са друштвених мрежа.
  • Увођење временских ограничења за коришћење друштвених мрежа може бити корисно.

КАКО РЕАГОВАТИ КАДА ДОЂЕ ДО ДИГИТАЛНОГ НАСИЉА?

Иако начин реаговања зависи од облика дигиталног насиља и специфичног контекста у коме се оно догађа, постоји неколико ствари које би ученик/ца требало да уради како би се насиље зауставило и ублажили негативни ефекти:

1. Промислите пре него што било шта предузмете – насилно понашање је апсолутно неприхватљиво, увек имате право да тражите подршку и излаз из ситуације у којој сте се нашли. Међутим, када сте узнемирени, уплашени, љути, не можете разумно да промишљате. Зато, не доносите исхитрене одлуке! Добро удахните ваздух, „избројте до 10“ или радите нешто друго што вас умирује, пре него што било шта предузмете (нпр. одговорите на увредљиву поруку). Не дозволите себи да кажете или урадите нешто због чега ћете се касније кајати.

2. Не одговарајте на узнемирујуће и претеће поруке – нормално је да осећате љутњу према особама које вас узнемиравају и да имате потребу да нешто предузмете, кажете или да нешто урадите тим особама. Међутим, имајте на уму да освета може да учини ситуацију још компликованијом и да се тако круг насиља не затвара, већ наставља. Покажите да умете да се носите са ситуацијом на најпозитивнији могући начин, да имате контролу над ситуацијом. Дајте себи шансу да постанете још боља особа!

3. Сачувајте доказе узнемиравања – немојте да бришете узнемирујуће поруке пре него што их сачувате (можете да направите снимак екрана – screenshot).

4. Онемогућите особи која вас узнемирава да поново ступи у контакт с вама – блокирајте садржај, страну на друштвеној мрежи, групу, сајт или налог особе која вас узнемирава.

5. Поделите негативно искуство са особом у коју имате поверења – особа која је доживела било који облик дигиталног насиља, негативно искуство не треба да задржи за себе, чак и уколико јој/му је непријатно, или се можда стиди, прибојава да то учини. Уз подршку одрасле особе (родитеља, чланова породице, школског педагога, учитеља, наставника), али и поузданог пријатеља, много се лакше решава сваки проблем.

6. Не кривите себе због тога што вам се догодило – насиље никада није прихватљиво. Без обзира шта је у питању, нико нема право да намерно вређа и узнемирава другу особу.

ШТА ТРЕБА ДА УРАДИ УЧЕНИК КАДА ЈЕ СВЕДОК ДИГИТАЛНОГ НАСИЉА?

1. Никако немојте остати „скрштених руку“ – сведоци имају кључну улогу у спречавању и заустављању дигиталног насиља. Зато, немојте пасивно да примате информације, већ учините све што можете. Покажите солидарност и одговорност.

2. Немојте се укључивати у насиље и распиривати лоша осећања – немојте да подлежете притиску вршњака. Прослеђивањем ружних порука, смејањем неумесним шалама, „хејтовањем“, постајете саучесник у насиљу. Замислите како бисте се ви осећали у тој ситуацији.

3. Подржите особу која трпи насиље – уколико сте дигитално вештији од особе која је доживела насиље, помозите јој да предузме адекватне техничке мере заштите. Подржите је да насиље пријави или да се обрати за помоћ. Саслушајте је, понекад је и то довољно.

4. Обратите се за помоћ одраслима – у вашем окружењу постоје одрасле особе у које имате поверење и оне могу да вам помогну да предузмете најефикасније кораке.

5. Пријавите дигитално насиље установама које су за то надлежне.

КАКО ДА РЕАГУЈУ ОДРАСЛЕ ОСОБЕ У СИТУАЦИЈАМА КАДА ДЕТЕ ИЛИ УЧЕНИК ДОЖИВИ ДИГИТАЛНО НАСИЉЕ?

1. Схватите ваше дете или ученика озбиљно, слушајте пажљиво и стрпљиво – уколико дете жели да разговара с вама о нечему што га је узнемирило на интернету, схватите то озбиљно и онда када то из ваше перспективе није избиљан проблем. Похвалите дете што је показало спремност да разговара о проблему, јер деци често није лако да разговарају о ономе што их је узнемирило.

2. Пронађите одоварајуће место и оставите довољно времена за разговор – разговор с дететом водите на мирном месту на коме се и ви и дете осећате пријатно и где вас други неће ометати и узнемиравати. Одвојите довољно времена за разговор, посветите време само детету.

3. Пре него што започнете разговор, обратите пажњу на сопствена осећања – уколико сте узрујани, узнемирени или љути на дете или ученика, није прави тренутак за разговор. Савладајте негативне емоције, не дозволите да емоције вама управљају. Покушајте да се уживите у дететову позицију, замислите како бисте се ви осећали у сличној ситуацији.

4. Имајте на уму да сте ви модел понашања за дете – деца уче како да се понашају посматрајући понашање одраслих. Посматрање понашања представља много ефикаснији васпитни поступак него што је директно подучавање од стране одраслих (вербално изречене поруке о томе шта је добро, а шта не).

5. Пружите детету безусловну подршку – без обзира шта се догодило и ко је „крив“, покажите вашем детету или ученику да сте спремни да их подржите у решавању проблема.

Предузмите следеће кораке:

  1. реците детету или ученику да не одговара на насилне, претеће, сумњиве поруке, телефонске позиве;
  2. кажите му да не брише поруке или слике, јер могу послужити као доказ;
  3. контактирајте вашег интернет провајдера и пријавите му насиље; СВЕ СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ СВОЈИМ КОРИСНИЦИМА ПРУЖАЈУ МОГУЋНОСТ ПРИЈАВЉИВАЊА НАСИЉА КОЈЕ СЕ ДЕСИЛО НА МРЕЖИ;
  4. контактирајте школу (родитељи) или родитеље (запослени у школи) и информишите их о томе шта се догодило, као и о евентуалним променама расположења и понашања код детета;
  5. контактирајте полицију ако поруке садрже претње насиљем, ухођење, напаствовање, дечију порнографију или када претходни кораци нису дали резултате.