Теренски рад представља практичну примену усвојених теоретских знања кроз осматрање, мерење, повезивање и пројектно реализовање. Теренски рад је реализован на две локације – Слано копово и Стара Тиса у оквиру наставног предмета биологија.
Деца су сакупљала биљке и извршила узорковање земљишта. Извршена је детерминација биљака и лабораторијски рад – издвајање хлорофила из листа биљака са терена, као и микробиолошки део – засејавање бактерија из земљишта са терена.
Школа је добила петријеве кутије, а деца задатак да прате у наредном периоду развој бактерија на хранљивим подлогама.
Слано Копово је природно заштићено подручје у Војводини. Налази се у близини Новог Бечеја, тачније североисточно од Новог Бечеја и реке Тисе. То је једна од последњих очуваних сланих мочвара у Србији. Слано Копово је јединствено Панонско станиште које се одликује сланим блатњавим барама и повремено постаје језеро које током летње сезоне се пресушује. Слано Копово је непроцењив центар сланих-мочварних станишта којима прети потпуно нестајање.
Слано Копово се на листи Рамсар подручја за очување и одрживо коришћење тресишта налази од 2000. године.
У прошлости, река Тиса је често мењала своје корито и Слано Копово је једно од њених древни меандри. Слано Копово се појављује у 17. и 18. веку након што су мочваре исушене и изграђени насипи. Повећање испаравања и повлачење воде из најнижих приземних области довело је до акумулације слојева соли понекад и по неколико центиметара. Повећано загревања ваздуха изнад језера и температурна разлика са околних поља доводи до оптичких и метеоролошке појава, као што су фатаморгане и неуобичајних појава ветра.
(преузето са: https://sr.wikipedia.org/)
Парк природе Стара Тиса код Бисерног острва налази се у Србији, на територији Војводине у оквиру општина Нови Бечеј, Бечеј и Жабаљ. Захвата површину од 391 хектара од чега је 6% у режиму заштите II (другог) а остало припада III (трећем) степену заштите. Под заштитом је Републике Србије као значајно природно добро III категорије. Док је по МУЗП класификацији у V категорији за заштиту природе. Меандар Тисе је најдужи у Војводини и износи 24,5 км.
Најзначајнија вредност Парка природе је бели локвањ који је на листи природних реткости Србије. Најзаступљенија је група водених биљака које су по неким ауторима реликтног обележја у овом делу Европе, као што је кроцањ, водено сочива, водени гриз и жабљак. За очување биодиверзитета подручја значајни су зука и жабљак који су према степену угрожености IUCN одређени као критички угрожене врсте и налазе се на прелиминарној Црвеној листи флоре Србије.
(преузето са: https://sr.wikipedia.org/)
Facebook страница школе – Час на Сланом копову и на старој Тиси